KOKAND IS A LARGE CRAFT CENTER

Authors

  • Захид Мадрахимов Namangan State University
  • Zhakhongir Yulchibaev Namangan State University

DOI:

https://doi.org/10.52754/1694867X_2024_1(4)_20

Keywords:

Central Asia, the Khonate Kokand, Kokand city, salesman, bazaar, shop, economical centre, handcraft

Abstract

In this article, progress of handicraft in 19th century in Kokand, which is the capital of 70s, the khanate of Kokand in Central Asia. Types of handcrafts, products made by local artisans and their role in internal and external sale. It is described that Kokand is famous for its silk and half-silk materials, iron products, jewelries, paper, and horse wagon.

References

Ефремов Ф. Странствование в Киргизской степи, Бухарии, Хиве, Персии, Тибет и Индии в возврашение его оттуда через Англию в Россию. – Казанъ, 1811. – С. 104.

Назаров Ф. Записки о некоторых народах и землях средней части Азии. – СПб., 1821. – С. 74 – 76.

Аршин – узунлик ўлчов бирлиги бўлиб, ўртача қиймати 71,12 см.га тенг (Ўзбекистон миллий энциклопедияси. – Т., 1 – том. 2000. – Б. 440.).

Ўз РМДА, И. 276- фонд, 1-рўйхат, 123-иш, 25 – 26-варақ.

Торговые заметки // Туркестанские ведомости. 1874. – №36.

Қадоқ – оғирлик ўлчов бирлиги бўлиб, 400 грамга тенг (Ўзбек тилининг изоҳли луғати. – М.: Рус тили нашриёти, II том. 1981. – Б. 567.).

Тўлаганова М. А. Ўрта Осиё ва Россия савдо алоқаларида Фарғона областининг мавқеи: Тарих фан. номз.. дисс. – Т., 1972. – Б. 30.

Пуд – 16,3 кг. га тенг оғирлик ўлчов бирлиги (Ўзбекистон миллий энциклопедияси. – Т., 7–том. 2004. – Б. 196.).

Коканъ // Туркестанский сборник. Том 30. 1870. – С. 137.

Петровский Н. О. О шелководстве и шёлкомотании в Средней Азии. – Т., 1873. – С. 97.

От Ташкентского ярмарочного комитета. Торговое обозрение // Туркестанские ведомости. 1871. – №36.

Ўз РМДА, И. 276-фонд, 1-рўйхат, 123-иш, 25 – 26-варақ.

Ўз РМДА, И. 23- фонд, 1-рўйхат, 1398-иш, 1-варақ.

Абдуллаев Т. XIX – XX асрларда ўзбек кандакорлиги. – Т., 1974. – Б. 103.

Мусаев Д., Ҳошимов Ҳ. Андижоннинг XIX аср оҳири – XX аср бошлари даври ҳунармандчилиги тарихини ўрганилишига доир // Марғилон шаҳрининг Жаҳон цивилизацияси тарихидаги ўрни. Марғилон шаҳрининг 2000 йиллик юбелийига бағишланган халқаро илмий конференция материаллари. – Тошкент – Марғилон, 2007. – Б. 123.

Мейендорф Е. К. Путешествие из Оренбурга в Бухару. – Москва, 1975. – С. 108.

Сухарева О. А. Из истории городских и сельских поселений Средней Азии (второй половины XIX – начала XX в. ) // Жилище народов Средней Азии и Казахстана. – Москва, 1982. – С. 21.

Показание сибирскаго казака Максимова о Кокандском владении // Вестник ИРГО. Книжка III. – СПб., 1860. – С. 71.

Федченко А. Оби джуазъ – писчебумажная фабрика в Коканде // Туркестанский сборник. Том 57. 1878. – С.414.

Развадовский В. К. Кустарные промыслы в Туркестанском крае. – Т., 1916. – С. 16.

ЎзР МДА, И. 276-фонд, 1-рўйхат, 123-иш, 24-варақ.

Пашино П. И. О Фабричной и торговой деятельности в Туркестанской области // Известия ИРГО. Том II. – СПб., 1867. – С. 64.

Захарова, А. Е. Ош: этнологические аспекты формирования полиэтнического состава населения / А. Е. Захарова // Вестник Ошского государственного университета. – 2021. – Т. 1, № 3. – С. 20-26. – DOI 10.52754/16947452_2021_1_3_20. – EDN RFRRDI.

Published

2024-08-12

How to Cite

Мадрахимов , З., & Yulchibaev , Z. (2024). KOKAND IS A LARGE CRAFT CENTER. Journal of Osh State University. History, (1(4), 163–168. https://doi.org/10.52754/1694867X_2024_1(4)_20